Govoreći nedavno o tome zašto i dalje čekamo na odluku Ustavnog suda o izborima iz 2023. čije je poništavanje blagovremeno traženo zbog brojnih neregularnosti, predsednik Suda Vladan Petrov dao je neobično iskreno objašnjenje. I sudije izvestioci i predsednik suda mogu da neki predmet stave u fioku i da ga ne rešavaju čak u nekoliko saziva, a i on lično je isto činio sa predmetima koji su mu „teški“. Što savršeno objašnjava zbog čega na reakciju Suda još od januara 2024. čeka inicijativa Transparentnosti Srbija za preispitavanje ustavnosti leks specijalisa donetog za potrebe realizacije Ekspa – zašto bi išta radili, kada slučaj može da se reši sam od sebe? Dovoljno je sačekati još godinu dana (izložba bi trebalo da bude otvorena 15. maja 2027) pa kada zakon više ne bude imao na šta da se primenjuje, na miru proceniti da li više želite da glumite integritet odlukom koja ni na koji način ne remeti planove vlasti ili pak da pokažete apsolutnu lojalnost time što čak ni u takvim okolnostima ne razmišljate o sopstvenoj biografiji.
Dobro, možda i nešto duže od godinu dana, pošto je Zakon vezan za prostorni plan Nacionalnog fudbalskog stadiona (nisu ga preimenovali kada su mu priključili sajamski prostor) koji je kroz svoje četiri faze narastao na 813,6 hektara, iako po propisima međunarodne specijalizovane izložbe poput beogradskog Ekspa ne mogu da zauzimaju više od 25 hektara, a teško da će stići tako brzo da zabetoniraju ceo Surčin. Ali vlast bi svakako mogla, ako baš bude potrebe, da te „ostatke“ prišljamči uz neki drugi izmišljeni projekat od nacionalnog značaja i, recimo, prateći poseban zakon o povratku u budućnost.
Pokazalo se da su upozoravanja na gušenje konkurencije putem leks specijalisa bila potpuno na mestu – zakon se postarao da ako recimo primetite da je konkretna nabavka nameštena za željenog ponuđača, ne možete nikome da se žalite, a Transparentnost je utvrdila da je na čak 86 odsto nabavki za Ekspo do prošlog septembra, posao dodeljen jedinoj firmi koja je dostavila ponudu
Samo što potrebe za tim za sada nije bilo. Ništa bolje od Transparentnosti koja je ukazala na neustavnost isključenja primene Zakona o javnim nabavkama u pripremama za Ekspo (što je ujedno u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU), nije prošla ni parlamentarna opozicija koja je odabrala drugi put i prošlog marta se obratila Međunarodnom birou za izložbe sa zahtevom da se beogradski Ekspo otkaže. Kao razloge su naveli da vlast želi da izložbu zloupotrebi za korupciju i izvođenje projekata koji sa njom nemaju veze, u ukupnoj vrednosti od 18 milijardi evra, uz labavljenje propisa koje stvara ozbiljne rizike za bezbednost učesnika. U međuvremenu se pokazalo da su upozoravanja na gušenje konkurencije putem leks specijalisa bila potpuno na mestu – zakon se postarao da ako recimo primetite da je konkretna nabavka nameštena za željenog ponuđača, ne možete nikome da se žalite, a Transparentnost je utvrdila da je na čak 86 odsto nabavki za Ekspo do prošlog septembra, posao dodeljen jedinoj firmi koja je dostavila ponudu.
Ipak Biro je ostao nezainteresovan za takve kritike, a ni grupa studenata i profesora Arhitektonskog fakulteta „EXPOdiraću“ nije uspela da izazove veće interesovanje domaće javnosti. I kada je delovalo da više nema šta da se pokuša na tu temu, pojavio se neočekivani četvrti akter – dijaspora. Mreža istraživača i aktivista iz Evrope i Amerike pokrenula je sajt serbiaexpo2027exposed.com sa ciljem prikupljanja sve dostupne dokumentacije o Ekspu i lobiranja protiv učešća na njemu zbog ozbiljnih rizika vezanih za projekat. I to anonimno „iz opravdanog straha od odmazde, jer isuviše dobro znamo koliko je daleko režim spreman da ide u targetiranju i ućutkivanju onih koji ne okreću glavu“, uz navođenje primera radnika koji su otpuštani zbog svojih stavova, studenata koji su prebijani, novinara kojima je prećeno smrću…
Leks specijalisom je uređeno da ukoliko primetite da je neka nabavka za potrebe Ekspa nameštena, nemate nikakvu mogućnost da se žalite. Čak ni sudu
Pored navođenja pravnih problema vezanih za leks specijalis, ekoloških od kojih najviše zabrinjava ugrožavanje vodoizvorišta i zloupotreba u vezi sa prostornim planom, na sajtu je posebna pažnja posvećena i problemima na drugim velikim građevinskim projektima, kao i politički kontekst u kome se odvijaju pripreme za Ekspo. Uz neizbežno pominjanje rušenja nadstrešnice, istaknut je i slučaj Prokopa koji je dve godine pušten da radi bez upotrebne dozvole, ali i nedavni pad krana na gradilištu novog beogradskog mosta na Savi koji je usmrtio jednog i povredio troje radnika. Slučaj krana je posebno relevantan zato što je u pitanju gradilište kineske firme Power China, angažovane (mimo javnih nabavki) i na izgradnji Ekspa. Štaviše, inspekcija rada je u februaru 2025. u Surčinu zatekla četvoro njihovih kineskih radnika koji nisu imali radne dozvole, a postupak protiv domaćeg ogranka Power China na prekršajnom sudu je odbačen zato što je utvrđeno da ogranak nema status pravnog lica u Srbiji.
„Ekspo 2027 priprema se uz istu nebrigu i pod istim institucionalnim upravljanjem koje je odgovorno za tragediju u Novom Sadu. Prisutan je isti pritisak da se radovi završe po svaku cenu, isti oslabljeni mehanizmi kontrole i isti netransparentni dogovori. To nije slučajnost – to je obrazac“, navodi se na sajtu. I dodaju primer upada policije u rektorat u Beogradu u martu, kao i donošenje Mrdićevih zakona: „Kada policija može nekažnjeno da uđe na univerzitet, a zakoni se menjaju kako bi se izbegla odgovornost, mogućnost nezavisnog nadzora nad velikim projektima poput Ekspa praktično nestaje.“
Pristup u kome su napravljena posebna pisma za zvaničnike 12 država (tako se u verziji za SAD ističu interesi američkih poreskih obveznika i demokratske vrednosti, dok se u španskoj poziva na zabrinutost Evropskog parlamenta) već je dao prve rezultate – iako nisu epohalni. Poslanici Levice u nemačkom Bundestagu iskoristili su mehanizam „malog upita“ da postave vladi čak 32 pitanja vezana za beogradski Ekspo i nemačko učešće u njemu. Vlada je čak upitana i o saznanjima o Mrdićevim zakonima i kako procenjuje da će se odraziti na istrage korupcije, kao i kakve posledice to ima na procenu rizika od Ekspa. U odgovoru su se pozvali na mišljenje Venecijanske komisije i potrebu da se Srbija uskladi sa zakonodavstvom EU, ali su se suzdržali od davanja informacija o sadržaju razgovora sa srpskim zvaničnicima na tu temu.
Međutim, na većinu drugih pitanja odgovori su bili ili uopšteni ili su tvrdili da vlada ne poseduje nikakva saznanja o tome – kao recimo na pitanje o učešću na izgradnji Ekspa istih preduzeća koja su radila i na renoviranju novosadske železničke stanice. Ono što jesmo saznali jeste da je Biro učinio u oktobru dostupnim za sve države članice dokument sa opsežnim kritikama civilnog sektora na čitav projekat, nakon što je prethodno bio predmet rasprave na Izvršnom odboru Biroa. Ali ne i koji su bili zaključci, budući da Nemačka nije članica tog odbora.
Jedini komentar koji bi mogao da sugeriše da ipak znaju u šta se upuštaju, došao je od predstavnika Ekvatorijalne Gvineje: „Ne želimo da uvredimo našeg brata. Nismo došli da provociramo već da se približavamo.“
Prema tvrdnjama generalnog sekretara Biroa Dimitrija Kerkentzesa, o rizicima se raspravljalo na barem dve sednice, razmatrali su i peticiju Kreni-promeni za otkazivanje Ekspa sa 120.000 potpisa, ali se konačni stav izgleda svodi na – neće valjda. Pošto, kako je izjavio za Forbs, za 23 godine koliko radi u Birou, nikada nije bilo nesreće s težim posledicama i nikad se ništa nije urušilo sa smrtnim posledicama. Ali sudeći po komentarima u Beogradu predstavnika zemalja koje su prijavile učešće, takva razmatranja, ako se jesu dešavala, ipak su se odvijala u jednom užem krugu. Pošto je teško zamisliti da bi upoznati sa celim kontekstom izjavljivali da nisu previše zabrinuti oko regulative (Kambodža) ili da ne misle da treba da se bave pitanjima izdavanja dozvola (Francuska). Jedini komentar koji bi mogao da sugeriše da ipak znaju u šta se upuštaju, došao je od predstavnika Ekvatorijalne Gvineje: „Ne želimo da uvredimo našeg brata. Nismo došli da provociramo već da se približavamo.“
